Preslica je potomak praistorijskih biljaka, koje su rasle kao drveće visine do 40 m. Višestruka lekovitost preslice bila je poznata još u starom veku. Stari Grci koristili su preslicu u lečenju rana, a Rimljani su je koristili kao povrće, stočnu hranu i lek. Kinezi koriste preslicu protiv groznice, upala kao što su konjunktivitis, poremećaji rožnjače, dizenterija, grip, otekline i hemoroidi. Tokom srednjeg veka pramenovi biljke su često korišćeni za čišćenje gvožđa i kalaja, zbog visokog sadržaja silicijuma.
Poreklom je iz Evrope, Severne Afrike, Severne Azija i Amerike.
Stanište
Preslica raste na močvarnom zemljištu, na peskovitim livadama i poljima te uzduž železničkih nasipa.
Lekovitost
Cela biljka je lekovita. Jedna je od najboljih biljaka za lečenje bolesti pluća (plućna krvarenja i tuberkuloza), mnogobrojnih bolesti mokračnih organa (grčeva u mehuru, bolnog mokrenja, zadržavanja mokrače, upale bubrega s pojavom belančevina u mokrači, upale bubrežne nakapnice, krvarenja bubrega, kod hroničnog nadražaja mehura s pritiskom na mokrenje (kod žena), kod početne tuberkuloze bubrega i mehura). Preslica je veoma dobra u lečenju svih oblika anemije, jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nezamenljivo je sredstvo u lečenju čira na želucu, fistula na debelom crevu i drugih oblika čireva.
Mikroelement silicijum, kojim je bogata preslica, zaista pomaže u proizvodnji kolagena. U nekoliko evropskih kliničkih studija rezultati istraživanja su potvrdila da slomljene kosti zarastaju brže upotrebom ove lekovite biljke. Učestalost osteoporoze se, takođe, smanjuje kada preslica dodaje ishrani. Osim toga, ova biljke je delotvorna kod uganuća, dislokacije zglobova, pocepanih ligamenata.
Narodni nazivi
Konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska preslica, rastavić, rastavić od rogoza, šutkavac, vošce