Lipa je listopadno drvo visine od 25 do 30 m. Krošnja lipe je gusta, zatvorena. Listovi su sitni, zagasito zelene boje, koso srcasti, zašiljeni, s lica dlakavi. Cvetovi su zelenkastožute boje, na dugačkoj dršci, koja je do polovine srasla sa priperkom, a formiraju cvasti. Priperci su duguljasti, bledozelene boje, dužine do 8 cm i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali oraščići. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Kora stablja i grana je glatka.

U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), crna lipa (Tilia offi -cinarum), velikolisna lipa (Tilia grandifolia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia). Lipa dostiže starost i do nekoliko stotina godina.

Lekovitost

Lekoviti deo biljke je cvet. Cvetovi se upotrebljavaju za lečenje bolesti disajnih organa. Pospešuju znoj i izlučivanje mokraće. Preporučuje se u lečenju bubrežnih bolesti, čišćenja krvi, umora i prenapregnutosti nervnog sistema. Deluje na umirenje grčeva.  Naročito je lekovit lipov ugalj u prahu zbog apsorpcionih svojstava pa je u stanju apsorbovati u većim količinama uzročnike bolesti.

Upotreba

Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike apsorpcione moći.

Narodni nazivi

Lipac, lipolist, lipa velelista.