Kopriva se prvi put pominje u I veku. Upotrebljavala se za čišćenje organizma i kod opšte slabosti. Grci su koristili koprivu protiv reumatskih bolova. Kopriva se primenjuje od davnina, ali i danas se koristi u narodnoj medicini.
Osobine biljke
Naraste do 80 cm, listovi su srcoliki, nazubljeni i prekriveni dlačicama. Cvetovi su sivozeleni, viseći.
Kopriva nije baš omiljena biljka, jer ume da bude neprijatno, ako dodjemo u kontakt sa koprivom u prirodi. Izaziva reakciju na koži, crvenilo i peckanje.
U ishrani je potpuno bezopasna i lekovita.
Izreka
Poznata narodna izreka vezana za koprivu je ’’neće grom u koprive’’.
Berba
Kopriva se bere od juna do septembra.
Lekovita svojstva
Sadrži minerale (gvoždje, kalcijum, kalijum, fosfor), vitamin c, provitamin a, hlorofil. Sadrži i flavonoida, triterpen, sterol i druge sastojke. Koristi se u narodnoj medicini, ali i u kozmetičke svrhe.
Koristi se kod reume, za izmokravanje, za podsticanje mlečnosti kod dojilja, kod slabokrvnosti. Od nje se prave preparati protiv opadanja kose.
Kopriva može da se koristi i u ishrani, ali jako retko se koristi. Neopravdano je zapostavljena. Može se pripremati na više načina. Recimo kao spanać. Od koprive se pravi i čaj.
Čaj od koprive
Ako su suvi listovi prelijte ih kipućom vodom, poklopite i pustite da odstoji 10 minuta. Zatim procedite i pijte više puta dnevno.
Ako su mladi listovi onda ih kuvajte 15 minuta, procedite i pijte čaj više puta u toku dana.CAJ se može piti do mesec dana.
CAJ je dobar za povećanje broja crvenih krvnih zrnaca, kod upale mokraćnih puteva, pročišćava krv, deluje pozitivno na kožu, čisti lice od akni, dezinfikuje usnu šupljinu, leči infekcije usta i desni.
